POGLAVLJE 1
a. Početak
Odnosi među zemljama Zapadnog Balkana (ZB) su veoma napeti zbog konflikata u skorijoj istoriji. Govor mržnje je identifikovan kao „lubrikant“ za mržnju uopšte i prepreka za normalizaciju saradnje među građanima. U praksi, kako je jasno navedeno u izveštajima EU za sve zemlje ZB, a najskorije za Srbiju (2019. godine) i Kosovo (2018. godine), govor mržnje i diskriminatorna terminologija su prisutni u medijima i onlajn ali se često tolerišu i retko se njima bave nadležni organi ili tužioci. Osim toga, veliki je broj nemilih događaja gde govor mržnje nije ostao striktno na verbalnom planu već je eskalirao i doveo do užasnih zločina iz mržnje i gubitaka života. Istovremeno, sajber nasilje kao dominantna forma govora mržnje pretvorilo se u ozbiljan i uporan problem među mladim ljudima koji posebno pogađa tinejdžere i ostavlja trajne posledice kao što su zavisnost, anksioznost ili agresija, što često vodi do tendencije ka samoubistvu.
Postojeći sistemi politika se uglavnom fokusiraju na održavanje statusa quo i bavljenje posledicama ekstremnog ponašanja, a ne sprečavanjem ili borbom protiv ovog fenomena. Nacionalistički narativi se potpiruju svaki put kada to odgovara nacionalistički orijentisanim političarima. Suočeni smo sa posledicama ovakvih taktika svakodnevno: ljudi napadaju pekaru svog sugrađanina zbog jedne fotografije, pale srpske proizvode na Kosovu, napadaju jedni druge u Crnoj Gori zbog crkve, lepe nalepnice preko zastave Severne Makedonije na automobilima u Grčkoj itd.
Bez obzira na trud koji se ulaže u „gašenje požara“ nakon što se dogodi incident vezan za govor mržnje, može se doći samo do kratkoročnih rešenja sa ograničenim rezultatima. Međutim, dugoročno rešenje neće biti moguće ako ne počnemo da radimo na korenu problema i ne suprotstavimo se štetnim narativima koji leže u njegovoj osnovi.
Koja je, dakle, uloga mladih ljudi u ovoj realnosti? Na kojoj su oni strani? Ima li nade? Činjenica je da su mladi najaktivnija grupa stanovništva u digitalnom svetu, s obzirom na činjenicu da je 71% korisnika star između 15 i 24 godine, a 48% njih su stariji. Nema sumnje da su ovi brojevi značajno porasli tokom pandemije virusa COVID19. U isto vreme mladi ljudi postaju i mete i kreatori govora mržnje u virtualnom svetu, stalno se vodi borba izmeću belog i crnog, pogrešnog i ispravnog, preživljavanja i teškoća. Međutim, još jednom su mladi ljudi spremni da promene svet u kome žive, da naprave razliku, da udu uključeni i angažovani u donošenje promena i u izgradnju realnog i virtualnog sveta gde u čijoj budućnosti neće više biti stranica ukaljanih govorom mržnje.