POGLAVLJE 1
B. Kada brojevi govore sami za sebe
Nekada je teško zamisliti stvarnu situaciju ako se ne uključe pravi dokazi – brojevi ne lažu! Mnoga istraživanja, ankete i izveštaji, ne samo u Evropi, nego i na globalnom nivou, dokazuju da fenomen govora mržnje nije više zadatak sa kojim se lako izlazi na kraj – već zahteva drastičnu akciju!
Sadržaj koji podstiče mržnju može da se nađe svuda. Internet daje šansu svim korisnicima da otvoreno izraze svoje mišljenje i pronađu dovoljno prostora da podele svoje individualne perspektive realnosti koje ponekad uključuju sadržaj koji podstiče nepoštovanje i mržnju prema drugim grupama ili pojedincima. Prema onlajn istraživanju sprovedenom 2015. godine od strane Nacionalnog univerziteta u Irskoj u okviru „Pokreta protiv govora mržnje“ (NO HATE SPEECH MOVEMENT) Saveta Evrope, ovo su platforme za komunikaciju na kojima je najzastupljeniji govor mržnje :
Kada govorimo o sopstvenoj kući, Evropi, statistike koje govore o mladima i incidentima u vezi sa govorom mržnje su prilično zabrinjavajuće i ne poznaju ograničenja u smislu starosnog doba, roda, društvenog i ekonomskog statusa, profesije ili socijalno-političkih uverenja:
korisnika Interneta starosti od 9 do 16 godina širom Evrope izjavilo je da je trpelo nasilje onlajn, dok je polovina njih (3%) priznala da je vršila nasilje nad drugima.
ispitanika u onlajn anketi Saveta Evrope izjavilo je da se redovno susreću sa govorom mržnje onlajn, pri čemu su najčešće mete govora mržnje pripadnici LGBT populacije (70%), Muslimani (60%) i žene.
od 3500 ispitane dece starosti od 9 do 16 godina bili su u nekom trenutku žrtve sajber nasilja.
žena je trpelo nasilje onlajn kao žrtve govora mržnje i više od polovine njih veruje da Internet nije bezbedno mesto da se izraze.
onlajn nasilnika starosti 16 i više godina priznalo je da su vršili nasilje nad ljudima i uživo, a 55% onlajn žrtava je izjavilo da su takođe trpele nasilje i uživo.
Međutim, kao što je ranije napomenuto, onlajn govor mržnje u svim njegovim oblicima nije samo Evropsko pitanje, već globalni problem. Na primer, prema nacionalnoj anketi sprovedenoj u školama od strane Media Awareness Network of Canada pod nazivom „Young Canadians in a Wired World“ , nad uzorkom od 5272 dece i mladih od 4 do 11 razreda na temu nasilja onlajn i izloženosti mržnji:
• 25% mladih korisnika Interneta izjavilo je da su primali elektronsku poštu sa materijalima koji podstiču mržnju prema drugima, pri čemu razočaravajućih 35% nije odreagovalo ni na koji način (prijava, odgovor itd.), a njih 29% odgovorili su sami (bez obraćanja za podršku ili savet).
• Imajući u vidu da veliki broj (56%) svih mladih korisnika Interneta koristi instant poruke, 14% njih izjavljuje da su trpeli pretnje koristeći neku od tih platformi/aplikacija.
• 16% mladih korisnika Interneta priznalo je da su koristili govor mržnje onlajn objavljujući komentare koji izražavaju mržnju prema drugim pojedincima ili grupama ljudi, a velika većima njih (60%) bili su muškarci.
Prema istraživanju Evropske komisije u vezi sa trendovima u govoru mržnje, rasizam (pri čemu na antisemitizam odlazi veliki udeo od 10% slučajeva) se čini kao kao najčešća forma, a za njom ne zaostaju ni drugi oblici govora mržnje u digitalnom svetu. Ipak, onlajn anketa iz 2015. godine u okviru Pokreta protiv govora mržnje nudi jasniju ideju o najčešćim temama koje izazivaju govor mržnje onlajn:
Ovaj izazov nije zanemaren od strane Evropske komisije koja je 2016. godine napravila sporazum sa najrasprostranjenijim IT kompanijama i platformama društvenih medija da se razvije „Kodeks ponašanja u vezi sa borbom protiv ilegalnog govora mržnje onlajn“ sa ciljem da se pomogne korisnicima Interneta da prijave ilegalni govor mržnje na ovim platformama i da on bude uklonjen. Rezultati ove inicijative su bili iznenađujuće pozitivni i, prema evaluacijama, u proseku je 90% ovih prijava revidirano tokom manje od 24 časa, dok je 71% prijavljenih objava otklonjeno. Konkretno, 2019. godine Facebook je uklonio 7 miliona slučajeva govora mržnje tokom tri meseca uz pomoć veštačke inteligencije pri analizi većine incidenata .
I to nije sve!
Sledeći korak koji Evropska komisija treba da preduzme je ažuriranje digitalnih zakona i prilagođavanje tih zakona današnjim potrebama kroz paket legislative o digitalnim uslugama (Digital Services Act package – DSA ) koja je deo Digitalne strategije EU sa ciljem da se kreira bezbedniji digitalni prostor u kome će osnovna prava svih korisnika digitalnih usluga biti zaštićena.
Iako se mnogo toga dešava na polju pravnog okvira i postoji snažan kolektivni trud da se suprotstavi onlajn govoru mržnje i da se on spreči, zakoni nikad nisu dovoljni. Nema sumnje da je najmoćniji način da se donesu značajne promene i kreira bolji svet ništa drugo nego aktivna, angažovana i obećavajuća mlada generacija!