POGLAVLJE 1
D. KAKO OVO NASTAJE?
„Kako vidimo svet oko sebe, tako će nas svet tretirati“
Nema sumnje da svaki problem ima svoj koren, a govor mržnje nije izuzetak. Ali kako to funkcioniše? Odakle dolazi sva ta mržnja i kako se stvara? Postoji mnogo toga skrivenog iza nje… Hajde da pogledamo:
1. NIVO: Stereotipi
„Stereotipi su preuprošćena ili generalizovana uverenja o grupi ljudi. Stereotip je slika u našoj glavi koja određuje kako dolazimo do određenog mišljenja o nekoj osobi samo na osnovu njene pripadnosti određenoj grupi.“
Stereotipi su integralni deo svakodnevnog života, percepcije i ponašanja, utiču na naše navike, naše odnose sa porodicom i prijateljima, našu tradiciju i običaje, naša politička uverenja, društvene stavove, pa i na naše seksualno ponašanje.
Šta su, dakle, osnovne karakteristike stereotipa?
- Oni su najčešće negativne prirode, ali (retko) mogu takođe biti i pozitivni.
„Grci su lenji“ ali takođe i „Grci su topao i gostoprimljiv narod.“
- Obično se zasnivaju na malo činjenica i delimičnih istina bez naučnih dokaza i zbog toga obično predstavljaju lažne tvrdnje.
„Azijati su dobri u matematici.“ – ovo je lažna tvrdnja bez naučnih dokaza , iako je bilo mnogo sjajnih slučajeva gde su Azijati briljirali u prirodnim naukama i matematici.
- Proizilaze iz društvenih interakcija, prethodnih iskustava i emotivnog nasleđa, i velikim delom su fantazije.
- Predstavljaju preterano generalizovana uverenja koja mogu da se stimulišu i dostignu nivo preterivanja putem irelevantnih faktora kao što su filmovi, muzika ili literatura.
„Latinoamerički muškarci su fantastični ljubavnici.“ – stereotip koji je potekao iz kinematografije jer su mnogi filmovi iz 60-ih, 70-ih i 80ih godina predstavljali lationamerikance kao neodoljivo šarmantne zavodnike.
- Izrastaju iz konflikta između pojedinaca ili grupa i (obično) se pretvaraju u negativne narative o onima koji su van grupe, a pozitivnim o onima unutar nje.
- Zavise od konteksta. Na primer, osobina koja se pripisuje pojedincu/grupi zavisi od pojedinca/grupe sa kojom se upoređuje.
„Skandinavci su disciplinovani i progresivni.“ – u odnosu na narode sa Balkana.
„Skandinavci su hladni i distancirani.“ – u odnosu na mediteranske narode.
- Nije ih lako promeniti, međutim, ako postoji dovoljno kontraargumenata, mogu da se ponovo evaluiraju i promene.
„Žene imaju majčinski instinkt.“ – stereotip koji dolazi iz tradicionalne formule iz prošlosti gde su žene uglavnom odgovorne za podizanje dece. Međutim, u modernim društvima broj očeva koji brine o svojoj deci je značajno porastao, na osnovu čega se dodaje termin „očinski instinkt“ kao jednako važan.
Oni utiču na način na koji upijamo i reagujemo na određene informacije. Pošto stereotipi imaju tendenciju da zauzmu mesto u našoj podsvesti, mi imamo tendenciju da podržavamo informacije koje ih ojačavaju i da odbacujemo ili ignorišemo informacije koje se sa njima ne poklapaju.
Ali da li je ovo kraj puta? Ili su možda stereotipi dovoljno moćni da stvore druge, više zabrinjavajuće posledice? Hajde da pređemo na Nivo 2 da bismo to otkrili!
2. NIVO: Predrasude
„Predrasuda je nepravedno i neosnovano mišljenje ili osećaj, naročito kada se formira bez dovoljno razmišljanja ili znanja“
Predrasude se u većini slučajeva odnose na negativne stavove ili odbacivanje članova grupe isključivo na osnovu činjenice da smatramo da oni pripadaju toj grupi.
Predrasude često počinju u formi stereotipa i šire se tako da počinjemo selektivno da interpretiramo realnost kroz svoja svesna i podsvesna negativna osećanja, stereotipizirana uverenja i tendenciju za diskriminacijom pojedinaca ili grupa obično na osnovu njihove rase, roda, sposobnosti, etniciteta, nacionalnosti ili verske pripadnosti, starosti, društvenog statusa, seksualne orijentacije, ekonomskog statusa itd.
Rasizam
„Skalpovi crnaca su sličniji čovekolikim majmunima nego ljudima.“
Seksizam
„Muškarci su kompetentniji u sportu od žena.“
Ejdžizam
„Stariji ljudi su mentalno spori i nekompetentni.“
Klasizam
„Siromašni ljudi kradu.“
Homofobija
„Homoseksualnost je zarazna.“
Nacionalizam
„Arijevska rasa je nadmoćna.“
Religiozne predrasude
Religiozne predrasude „Svi muslimani su teroristi.“
Ksenofobija
„Izbeglice će uzeti naše poslove i uništiti našu budućnost.“
Iako ovi primeri mogu zvučati grubo i neprihvatljivo u modernom dobu, nažalost, činjenica je da oni i dalje postoje u velikoj meri u široj populaciji iako ni na jednom nivou ne reflektuju stvarnost.
Drugim rečima, stereotipi i predrasude čine da se ponašamo na sledeći način: ne vidimo pre nego što definišemo, ali definišemo pre nego što vidimo.
I gde nas na kraju vodi ovakva pogrešna percepcija i interpretacija stvarnosti? Kako one utiču na naše ponašanje prema drugima? Hajde da vidimo!
3. NIVO: Diskriminacija
„Diskriminacija je nepravedno ponašanje prema pojedincima ili članovima grupe zasnovano na predrasudama koje postoje prema njima.“
Slušamo, čitamo ili diskutujemo mnogo o diskriminaciji u svakodnevnom životu, jer je ona uobičajena pojava u modernim društvima uprkos velikom trudu koji u borbu protiv nje ulažu različite zainteresovane strane na lokalnom, državnom i međunarodnom nivou, obrazovne strukture, nevladine organizacije, neformalne grupe građana ili lične inicijative pojedinaca kako onlajn, tako i oflajn.
Diskriminacija protiv određene ciljne grupe može biti direktna ili skrivena ispod maske bezopasnog i naizgled fer ponašanja. Šematski diskriminacija može biti prepoznata u tri različite forme:
Direktna diskriminacija – podrazumeva ponašanja, stavove i akcije sa očiglednom namerom da naškode određenoj ciljnoj grupi kroz njeno diferenciranje prema kulturnoj pripadnosti, starosti, rodu, društveno-ekonomskom statusu i sl.
Primer: adekvatno kvalifikovana žena ne dobija unapređenje, već poziciju dobija manje kvalifikovani muškarac.
Indirektna diskriminacija – podrazumeva ponašanja, stavove i akcije koji izgledaju kao neutralni i inkluzivni ali je jasno da određena ciljna grupa ne može da prati ili učestvuje u njima iz nekog razloga.
Primer: minimalna propisana visina za zaposlene na poslu na kom visina nije relevantan faktor za obavljanje zadataka.
Strukturna/sistemska diskriminacija – podrazumeva ponašanja, stavove i akcije od strane državnih institucija ili struktura koje ne pružaju jednake šanse i prava svima i isključuju određenu ciljnu grupu iz socioekonomskog i političkog života.
Primer: različiti krivični zakoni nametnuti određenim ciljnim grupama zbog njihovih političkih ubeđenja.
Pošto smo istražili sve ove različite ali međusobno povezane faze, hajde da upoznamo kralja džungle: GOVOR MRŽNJE!
4. NIVO: Govor mržnje
„Govor mržnje je bilo koja vrsta usmene, pismene komunikacije ili ponašanja koja napada, koristi pogrdni ili diskriminatorni jezik u odnosu na pojedinca ili grupu na osnovu toga ko su ili, drugim rečima, na osnovu njihove religije, etniciteta, nacionalnosti, rase, boje kože, porekla, roda ili drugog faktora identiteta.”
Nekoliko institucija EU opisuje govor mržnje kao ponavljanje verbalnog i psihološkog nasilja od strane pojedinca ili grupa nad drugima. Govor mržnje podrazumeva neprikladne, nasilne ili surove uvrede ili nipodaštavajuće obraćanje ili pretnje upućene osobi ili grupi na osnovu njihove rase, etniciteta, nacionalnosti, religije, seksualne orijentacije, invaliditeta, roda ili drugog izvora diskriminacije.
Iako je ovaj fenomen već postojao u interakcijama licem u lice, ekspanzija korišćenja Interneta je neizbežno dovela do eksplozije govora mržnje onlajn ne samo u smislu broja slučajeva, već i u smislu različitih formi i varijacija.
Onlajn govor mržnje uključuje sve forme izražaja kao što su:
reči
(izgovorene ili napisane)
slike
(slike, fotografije, crteži, meme)
video sadržaj
kibermržnja
bilo koja druga forma onlajn aktivnosti.
Ali zašto ovaj fenomen postaje mnogo ozbiljniji onlajn? Koji su glavni razlozi koji čine da ponašanje izvršilaca nasilja bude van granica podnošljivosti, a kamoli prihvatljivosti za njihove žrtve? Hajde da pogledamo:
ANONIMNOST: na sreću ili ne, Internet je nepregledan prostor koji može da koristi bilo ko, što pruža mogućnost njegovim korisnicima da se kriju iza anonimnosti i da drže svoje identitete u tajnosti. Iako, sa pozitivne tačke gledišta, ovo može da zaštiti neke korisnike ili im da hrabrost da se otvorenije izraze, sa druge strane takođe daje mogućnost nasilnicima da se sakriju i ispolje mržnju prema svojim žrtvama bez ograničenja (ili makar posledica).
DISTANCA: fizička distanca između žrtve i nasilnika daje nasilnicima luksuz da ne budu direktno pod uticajem posledica svog nasilnog ponašanja, da se emocionalno distanciraju od situacije i zato su njihove akcije tj. ponašanje preterani.
NEDOSTATAK ODGOVORNOSTI: digitalna realnost pruža lažni osećaj nasilnicima ne samo da posledice njihovog ponašanja imaju manji efekat, već i da oni za njih ne snose nikakvu odgovornost. U ovom kontekstu, nasilnici često potežu argumente kao što su „sloboda izražavanja“ ili „sloboda govora“ sa ciljem da se oslobode tereta svojih postupaka, iako ovo, naravno, nije uopšte relevantno.
ŠIRA PUBLIKA: beskrajno veliki digitalni svet neizbežno nudi nasilnicima širu publiku koja posmatra njihovo nasilno ponašanje i takođe reaguje na njega, dajući nasilnicima satisfakciju vidljivosti i moći.
DELJENJE: mogućnost deljenja sadržaja na većini onlajn platformi koja omogućava korisnicima da dele, komentarišu ili ponovo objavljuju doprinosi ekspanziji sadržaja koji podstiče mržnju jer se on širi mnogo lakše i tako produžava „rok trajanja“ originalne objave.
NEODLUČNOST ŽRTVE: aktivnosti onlajn mogu biti jednako štetne kao i incidenti koji se događaju uživo. Međutim, kompleksni mehanizmi za prijavljivanje nasilja i lažni utisak da „ne vredi da reaguju ili da se brane“ čine da žrtve onlajn govora mržnje budu neodlučne kada je u pitanju prijavljivanje ovakvih incidenata. Na taj način se ovaj fenomen otima kontroli jer nasilnici nastavljaju da šire mržnju onlajn nesmetano i bez posledica.
U svakom slučaju, zdrav razum nam govori da je onlajn govor mržnje ključni moderni fenomen koji može imati kobne posledice ne samo po njegove žrtve, već i za društvo u celini i da je hitno potrebno da se njime bavimo.