POGLAVLJE 3
F. Govor mržnje – reci mi sve o njemu!
Kao što je pomenuto u uvodnom delu ovog vodiča, onlajn govor mržnje tiče se velike većine korisnika Interneta, a najviše mladih ljudi. Međutim, ljudi se plaše ili stide da priznaju da su učestvovali u širenju sadržaja koji uključuje govor mržnje onlajn bar jednom u životu, verovatno zato što priznaju i razumeju ozbiljnost ovog problema i voleli bi da se od njega distanciraju. U skladu sa tim, u onlajn anketi koju je sproveo Nacionalni univerzitet Irske u okviru „POKRETA PROTIV GOVORA MRŽNJE“ Saveta Evrope, na pitanje „Da li ste ikada objavili ili poslali onlajn sadržaj koji bi se mogao smatrati govorom mržnje?“ samo je zanemarljivo mali broj ispitanika priznao da je učestvovao u toj aktivnosti, dok je većina njih odgovorila sa NE. Međutim, značajan procenat ispitanika je izjavio da nisu sigurni ili sumnjaju da li su zapravo postali izvršioci, što dokazuje da i dalje mnogo treba da se radi na podizanju svesti i informisanja ljudi u vezi sa ovom temom.
Da li ste ikada objavili ili poslali onlajn sadržaj koji bi se mogao smatrati govorom mržnje?
Kada se trudimo da razumemo govor mržnje, važno je da se upoznamo sa njegovim najčešćim oblicima i sredstvima govora mržnje onlajn. Hajde da pogledamo:
Aktivni i pasivni
Aktivni govor mržnje podrazumeva određene aktivnosti izvršioca koje se događaju u njihovom ličnom prostoru za izražavanje (npr. profili na društvenim mrežama, blogovi itd.) ili u javnom prostoru (npr. komentarisanje na javnim sajtovima, objavljivanje na javnim grupama na društvenim mrežama itd.) ili su direktno upućene žrtvi (npr. privatne poruke upućene žrtvi, objavljivanje na njihovom zidu na profilima društvenih mreža itd.). Ove aktivnosti uključuju otvoreno izražavanje diskriminatornih mišljenja, širenje originalnog sadržaja koji izražava mržnju, energično komentarisanje ili reakcija na tuđe sadržaje koji izražavaju mržnju, deljenje ili reprodukovanje sadržaja koji izražavaju mržnju a koje je neko drugi kreirao, otvoreno podržavanje takvog sadržaja i zalaganje za njega.
Pasivni govor mržnje odnosi se na odsustvo reakcije na komentare koji pokazuju mržnju, posmatranje i neprijavljivanje, odbijanje da se pruži pomoć ili podrška žrtvama, tiho uživanje ili praćenje događaja vezanih za objave koje sadrže govor mržnje onlajn. Na primer, praćenje osobe koja aktivno širi govor mržnje onlajn ali bez reakcije na njihove objave ili redovno gledanje video sadržaja koji sadrže govor mržnje ali bez deljenja istih na sopstvenim profilima na društvenim mrežama.
Direktni i indirektni
Direktni govor mržnje se odnosi na sve sadržaje u kojima se eksplicitno koristi jezik ili mišljenja koja podstiču mržnju, otvoreno pokazuju stav autora koji je usmeren direktno protiv ciljne grupe.
Primer: „Glupi muslimani, oni samo znaju da dižu nevine ljude u vazduh! Treba ih sve pobiti!“
Indirektni govor mržnje podrazumeva manje eksplicitne forme govora mržnje gde je on skriven između redova ali nije manje opasan od eksplicitnog podsticanja mržnje jer kreira lažni utisak u podsvesti publike.
Primer: „Krvava eksplozija na železničkoj stanici ne izgleda kao da ima hrišćanski prizvuk.“ (implicitno ukazujući na to da su za nju krivi muslimani).
U narativu i u akciji
Narativi, kao priče koje sadrže stvarne i izmišljene elemente i imaju nameru da izazovu određene akcije ili reakcije, koriste se za promovisanje govora mržnje, diskriminacije i ugnjetavanja određenih ciljnih grupa.
Primer: „Migranti otimaju naše poslove.“ (iako su ovu izjavu diskreditovali istraživači, studije i analize, ona se i dalje koristi za podsticanje ksenofobije i opravdavanje diskriminatornih politika protiv ove konkretne ciljne grupe).
Akcije su najočiglednija forma govora mržnje i pojavljuju se u nekoliko različitih oblika, kao što je objašnjeno u odeljku 1. Aktivni i pasivni.
Kako ćemo se suprotstaviti svim ovim mogućnostima i varijacijama govora mržnje onlajn? Postoji li efikasan način da se unesu neke pozitivne promene u društvo i promovišu ljudska prava i poštovanje individualnosti? Hajde da otkrijemo!