POGLAVLJE 3
G. Vreme je za suočavanje!
Ako analiziramo sopstveno ponašanje, sigurno ćemo uočiti da smo makar nekad u životu posmatrali neki incident vezan za govor mržnje onlajn ili uživo. Dakle kako smo na njega reagovali? Da li smo ga odmah prepoznali ili tek kad su njegove posledice postale očiglednije i kada je incident prešao određene granice? Da li smo bili pripremljeni? Da li smo uopšte nekako reagovali? Evo rezultata prethodno pomenute onlajn ankete:
Kako odgovarate na govor mržnje onlajn?
Ako trenutno pripadate većini ispitanika koji su odgovorili da su onlajn incident koji je sadržao govor mržnje jednostavno „ignorisali“, dozvolite nam da vam pokažemo neke jednostavne korake koji će vam pomoći da se aktivnije uključite i angažujete u borbu protiv ovog brutalnog fenomena! Drugim rečima: vreme je da postanete „Preventizer“!
KORAK 1: P-R-E-P-O-Z-N-A-J
Nema napretka ni na jednom polju ako ne razgovaramo o slonu u prostoriji! Identifikovanje govora mržnje onlajn je prvi korak za sprečavanje i borbu protiv ovog fenomena. Ovaj zadatak je nekada lak, ali nekada zahteva dublju svest o problemu – naročito kada je govor mržnje indirektan i implicitan.
Primer: Zamislimo da ste naleteli na sledeću objavu na zvaničnom profilu nacionalnih novina na društvenim mrežama: „Od početka migrantske krize, fenomeni nasilja i agresivnosti su značajno porasli.“
Kako biste prepoznali govor mržnje, treba da postavite sebi sledeća pitanja:
- Da li je ovo primer govora mržnje?
- Da li sadrži rasizam ili diskriminaciju?
- Da li nekoga povređuje, oštećuje ili dovodi u opasnost?
- Ko su žrtve?
- Koliko je „loš“ izraz?
Čak i ako ne možete da odgovorite na svako od ovih pitanja, važno je da ste započeli proces suočavanja sa govorom mržnje tako što bar niste ignorisali ili pasivno primili informaciju.
KORAK 2: R-E-A-G-U-J
Pošto ste identifikovali govor mržnje, vreme je za akciju! Pasivno posmatranje i svedočenje incidentu koji sadrži govor mržnje jednako je učestvovanju u „zločinu“ i stvara više prostora za nepravdu i diskriminaciju protiv ranjivih i marginalizovanih grupa ili pojedinaca. Pitate se šta možete da učinite? Evo nekih aktivnosti:
Prijavite: postoje brojni mehanizmi za prijavljivanje onlajn koji mogu da se efikasno izbore sa slučajevima govora mržnje. Čak i ako niste sigurni da li treba da prijavite slučaj ili ne, bolje je da obavite svoj deo posla, pomenete slučaj i prepustite nadležnim organima da ispitaju slučaj.
Odgovorite: ignorisanje govora mržnje nije pravi put! Zapravo, na taj način se stvara više prostora za dalje širenje govora mržnje i podršku izvršiocu da nastavi sa svojim lošim ponašanjem. Prema tome – reagujte! Odgovorite, ponudite argumente i drugačije mišljenje, uvek poštujući tuđa prava i identitete.
Podržite žrtve: ako je nekome potrebna vaša podrška i pomoć u ovom procesu, to su žrtve onlajn govora mržnje. Jasno izrazite da ste tu za njih, da ih podržavate i da ćete stati na njihovu stranu u svakom trenutku. Žrtvama je obično potrebna ova snaga koja dolazi spolja jer imaju tendenciju da osećaju nesigurnost, usamljenost i nisko samopouzdanje.
KORAK 3: R-A-S-K-R-I-N-K-A-J
A sada idemo korak dalje i dolazimo do tačke kad je potrebno učiniti nešto da bi se govor mržnje onlajn sveo na minimum tako što ćemo se direktno okrenuti njegovoj suštini i saseći ga u korenu. Kako?
- Promovišite ljudska prava: Nema boljeg ni moćnijeg oružja za borbu protiv govora mržnje od onog koje je direktno ugroženo njime: LJUDSKA PRAVA! Ovaj pristup može razviti empatiju i poštovanje za druge ljude, kao i osnažiti aktivno učešće i osećaj za predstavljanje sebe.
- Promovišite alternativne narative: Nekada je važnije da se fokusiramo na stvari „za“ koje smo, nego na one „protiv“ kojih smo. Predlaganje alternativnih narativa na duge staze i primena pozitivnog pristupa može pomoći u procesu minimiziranja negativnih narativa i onih koji sadrže govor mržnje tako što se menja stanje svesti aktera koki u njima učestvuju. Ovo je izazovno ali definitivno vredi pokušati!
KORAK 4: D-E-K-O-N-S-T-R-U-I-Š-I
Na kraju, nije ništa manje važno razumeti kako/zašto je uopšte stvoren neki sadržaj koji podstiče mržnju. Kako bismo to mogli, treba da rastavimo sadržaj na sastavne delove, što su obično ideje, i da istražimo put koji su one pratile da bi rezultirale govorom mržnje. Ovo nije lak zadatak iako nam sledeća pitanja mogu pomoći da sprovedemo proces:
- Koja je namera iza sadržaja?
- Kakav je odnos između teksta i značenja?
- Da li se jezik koristi da bi se povredila tuđa osećanja (naročito koncepti ideala kao što su istina i pravda)?
Bez obzira na to da li smatrate da je ovaj proces suočavanja sa govorom mržnje lak ili težak, on definitivno vodi ka pozitivnim promenama u nama kao pojedincima i u društvu u celini. POKUŠAJTE AKO SMETE!