POGLAVLJE 4
H. Zapamtite spisak!
Iako nigde u ovom vodiču do sada to nije pomenuto, ovom temom se bavimo celim putem sve do ovog poglavlja primenjujući primenjujući njene osnovne elemente i detaljno istražujući aspekte. O čemu se radi? Naravno, o kritičkom mišljenju!
Korišćenje svog uma, iskustva, znanja i emocija koje nam izaziva nekakav sadržaj (uključujući komentare koji podstiču mržnju), naročito kada se ova intrerakcija događa onlajn, sa nebrojenim informacijama koje dobijamo svakodnevno predstavlja ključni element borbe protiv govora mržnje i donošenja boljih odluka za sebe i za druge.
Kako kritičko mišljenje funkcioniše?
I koji su koraci koje treba da preduzmemo da bismo ga postigli?
Za početak, hajde da dekonstruišemo proces kritičkog mišljenja tako što ćemo ga rastaviti na njegove najvažnije elemente:
Have you ever posted or sent content online that could be considered hate speech?
Percepcija => „imati utisak“ – „primetiti“ => odnosi se na način na koji neko prima i interpretira informacije
Pretpostavka => „sumnjati“ – „pretpostavljati“ – „nagađati“ – „spekulisati“ => odnosi se na (ponekad) podsvesne ideje koje su često povezane sa očiglednim činjenicama.
Emocije => „osećati“ – „(ne)sviđati se“ – „imati osećaj“ => iako mogu dovesti proces kritičkog mišljenja u rizik, neodvojivo su povezane sa ljudskom prirodom. Treba da budu deo procesa ali njima treba adekvatno da upravljamo.
Jezik => način na koji formulišemo svoje misli i izražavamo svoja mišljenja utiče na nas i na slušaoca/čitaoca naše poruke. Prema tome, jezik koji se koristi u izjavama utiče na način na koji ih primamo i interpretiramo.
Argument => „snažno verovati“ – „tvrditi“ – „zaključivati“ => odnosi se na trud da nekoga ubedimo ja nešto jeste/nije istina ili treba/ne treba da se učini tako što mu predstavljamo (a) temu, (b) razloge za/protiv i (c) zaključke.
Zabluda => odnosi se na lažne ili pogrešne ideje koje proizilaze iz netačnih obrazaca mišljenja (kao na primer ne predstavljanje svih relevantnih informacija prilikom iznošenja argumenata) i može voditi do pogrešnog razumevanja ili interpretacije određene teme.
Logika => sistem čvrstih argumenata, činjenice, podaci zasnovani na dokazima, validne informacije, istiniti i solidni zaključci. Međutim, to nekad takođe uključuje generalizacije, hipotetičke zaključke i analogije koje proizvode netačan rezultat procesa mišljenja.
Rešavanje problema => odnosi se na proces prepoznavanja i razumevanja problema, analizu i interpretaciju, razvoj strategije rešavanja koja će biti primenjena.
Racionalno razmišljanje => odnosi se na donošenje odluka zasnovanih na logici i strogo strukturisanom razmišljanju, a zatim na emocijama i osećajima. Možemo da kažemo da je slično matematici!
Istraživanje => odnosi se na proces ispitivanja teme, proveru njene validnosti i upoređivanje sa drugim izvorima.
Jasnoća/preciznost => odnosi se na trud koji ulažemo da budemo precizni i tačni.
Dokaz => odnosi se na proces traženja podataka i dokaza za neke informacije, izjave ili argumente za ili protiv
Evaluacija => odnosi se na identifikaciju pouzdanosti, istinitosti i tačnosti sadržaja ako i njegovog vremenskog toka.
Objašnjenje => odnosi se na proces dekonstrukcije informacija i pokušaj da se razume njihovo poreklo kao i poruke između redova.
Dali vam ovo izgleda kao vrlo dug spisak? Možda i jeste ali većina ovih komponenti se već nalaze u podsvesti svakog ljudskog bića i izlaze na površinu instinktivno – tako da je pola posla već obavljeno!
U svakom slučaju, oni koji pravilno koriste kritičko mišljenje ne bi trebalo da isključe ni jednu od ovih komponenti, već da ih koriste udruženo kao integralne delove procesa od kojih svaki dodaje neku vrednost i ima sopstvenu ulogu!